Bol u dojci (med. mastalgija) bar jedanput u životu je osetilo 70 % žena. Počev od adolescentskog uzrasta i prve menstruacije, preko trudnoće i postporođajnog perioda, do zrelog i poznog doba. Mastalgija je ređe zastupljena kod muškaraca i obično je posledica ginekomastije.
U najvećem broju slučajeva, reč je o benignoj pojavi, koja najčešće ne zahteva lečenje. Medikamentozna terapija je obavezna samo kod oko 15 % osoba.
Poreklo bola u dojkama kod žena većinom je poznato. Tekst koji je pred vama informisaće vas o svim uzrocima ovog stanja i načinu na koji možete sebi značajno olakšati tegobe.
Kada se javlja bol u dojci i koje su njegove manifestacije?
Bol u dojci se može pojaviti pre ili posle menopauze. Najčešći je kod mlađih žena – u periodu premenopauze, dok još postoji intenzivna hormonska aktivnost.
Hormonske promene usled menstruacije, tokom trudnoće i laktacije (dojenja), odnosno menopauze, imaju velikog udela u nastanku i karakteru bola u dojkama.
Lokalizacija bolnih senzacija varira, što znači da se mogu javiti u jednoj ili u obe dojke, ali i u pazuhu i ramenima. Intenzitet bola je takođe varijabilan i kreće se od blagog do jakog. Većina žena ga opisuje kao hipersenzitivnost dojki ili kao oštar, probadajuć bol. Zatim kao osećaj žarenja, težine i napetosti u dojkama.
Uzroci bolova u dojkama
Važno je još jednom naglasiti da bolovi u dojkama ne moraju nužno značiti da je u pitanju kakvo ozbiljno oboljenje. U većine žena, bol u dojci je periodičan, uzrokovan hormonskim promenama, trenutnom infekcijom, cistama ili određenim lekovima.
Ipak, ukoliko je bol u jednoj ili obe dojke (kao i u predelu pazuha) dugotrajan i ne jenjava više od dve nedelje, potrebno je obratiti se onkohirurgu. Naročito ako je praćen dodatnim simptomima, kao što su: iscedak iz bradavice, uvučene bradavice, kvržica u predelu dojke ili promene u boji i teksturi kože.
Pored navedenih, postoje još neki potencijalni uzroci bola u dojci, a u ostatku teksta ćemo bliže pojasniti svaki od njih.
Ciste
Ciste nastaju kao posledica promena u žlezdama dojke ili pak začepljenja izvodnog kanala posle traume / infekcije. To su kvržice, odnosno šupljine ispunjene gustom, sluzavom tečnošću, koje se dijagnostikuju palpatornim, ultrazvučnim ili mamografskim pregledom.
Obično se ne leče i bivaju ostavljene da se spontano povuku. Međutim, u nekim slučajevima je potrebno sprovesti uklanjanje sadržaja punkcijom ili hirurško lečenje.
Pročitajte još i: Saznajte sve o cistama na dojci >>
Medikamenti
Bol u dojci je katkad nuspojava određenih lekova, poput onih za lečenje steriliteta, kontraceptivnih pilula, antidepresiva i anksiolitika, diuretika i drugih.
Hirurške intervencije na dojkama
Estetske i druge operacije (uključujući i postoperativno ožiljno tkivo) mogu biti uzročnici akutnog ili hroničnog bola u dojkama.
Fibrocistična bolest dojki
Dojke u periodu perimenopauze i postmenopauze mogu pokazivati sklonost ka formiranju cisti i fibroadenoma u zavisnosti od hormonalnog statusa. Ove izrasline su u 90 % slučajeva benigne prirode, što će reći da nisu indicija maligniteta.
Nastaju usled nagomilavanja i zadržavanja tečnosti u dojkama, koje rezultiraju formiranjem cisti i zadebljanjima u tkivu dojki.
Trudnoća
Period graviditeta (trudnoće) osetljiv je iz mnogo razloga. Jedan od njih je pojačano lučenje hormona estrogena, koji utiče na dojke i čini ih izuzetno osetljivim.
Mastitis
Infekcija dojke ili mastitis jeste zapaljenski proces nastao začepljenjem mlečnih kanala tokom perioda dojenja. Otok, cvenilo, lokalno povišena telesna temperatura i bolna seznitivnost su tipični simptomi mastitisa.
Kostohondritis
Kostohondritis je termin kojim se označava zapaljenski proces kostohondralnih zglobova, tj. hrskavice koja povezuje grudnu kost sa rebrima. Mada nije direktno vezan za dojke, kostohondritis emituje osećaj žarećeg bola, zbog čega se identifikuje sa bolom u dojci.
Neodgovarajuć brushalter
Zapremina i forma dojki se s godinama menjaju, pa ligamenti koji spajaju dojke i zid grudnog koša mogu postati preopterećeni. Stoga je neophodno prilagođavati veličinu korpi i obim grudnjaka, pogotovo tokom vežbanja. Samo na taj način će podrška grudima uvek biti adekvatna i mogućnost pojave bolnih senzacija biti svedena na minimum.
Rak dojke
Bol u dojci, nažalost, ponekad može biti simptom karcinoma. Tumor se dijagnostikuje jedino pregledom onkohirurga. Ukoliko je dijagnoza pozitivna, pristupa se daljem lečenju po utvrđenom protokolu.
Vrste bola u dojkama
Tipovi bola u dojkama se determinišu u odnosu na to da li su povezani sa menstrualnim ciklusom, pa tako postoje:
- ciklični;
- neciklični bol u dojci.
Prvi tip se javlja kod žena starosti 20–40 godina, tokom redovnog menstrualnog ciklusa. Njegova pojava se vezuje za prirodne hormonske promene (povećanje estrogena i progesterona) u periodu koji neposredno prethodi menstruaciji (desetak dana pre).
Lokalizovan je u gornjim delovima dojki ili u predelu pazuha. Praćen je obično hipersenzitivnošću, otokom i pojavom zadebljanja u tkivu dojki.
Budući determinisan menstruacijom, ciklični bol u dojci spontano nestaje sa ulaskom u menopauzu i gašenjem menstrualnog ciklusa.
Neciklični bol u dojci nije povezan sa mesečnim ciklusom i javlja se kod postmenopauzalnih žena, starijih od 40 godina. Uzroci nastanka mogu biti: veličina dojki, traume (povrede ili hirurški ožiljci), benigne promene i pređašnje terapije zračenjem.
Ovaj tip bola obično zahvata jednu dojku, i to uvek u specifičnoj regiji. Jačeg je intenziteta, oštriji od cikličnog i osećaj žarenja se opisuje kao snažniji.
Učestali bol u dojci zaista može biti veliko opterećenje i smetnja pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Osim što je fizička tegoba, on predstavlja i psihički problem jer stvara konstantnu nelagodnost koja ume biti prilično ograničavajuća.
Da bi se prevenirao bol u dojci, preporučuju se izvesne promene u životnim navikama i sprovođenje pozitivnih stimulativnih postupaka:
- ishrana bogata biljnim vlaknima, sa sniženim sadržajem masti;
- redukovani unos soli i održavanje optimalne hidratacije;
- smanjenje konzumacije kofeina, alkohola i nikotina;
- uzimanje suplemenata sa vitaminom E i magnezijumom;
- kretanje, boravak u prirodi, vežbe i uopšte fizička aktivnost;
- izbegavanje podizanja većeg tereta;
- antistres-terapija, akupunktura, aromaterapija i relaksacija;
- promena kontraceptivne terapije ako je bol u dojci njom uzrokovan;
- primena alkoholnih obloga;
- upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova (brufen) u konsultaciji sa lekarom.
Naročito rasterećenje i eliminaciju bola može vam pružiti lokalna aplikacija laganog, brzoupijajućeg krema Bresiva, spravljenog tako da proizvodi trostruko dejstvo:
- umiruje bolne i napete dojke;
- povećava tonus i čvrtinu grudi;
- revitalizuje kožu dojki i smanjuje znojenje.
Specijalna formula Bresiva krema je bazirana na čak šest prirodnih sastojaka:
- ekstraktu lista kupusa;
- ekstraktu matičnih ćelija runolista;
- ekstraktu grčkog semena;
- etarskim uljima zimzelena;
- uljima semenki maline i pamuka.
Kreiran u sadejstvu farmacije i medicine, 90 % prirodni krem jednim klikom može biti u vašem domu. Da vam pruži opuštanje i omogući uživanje u svakom danu, bilo gde da se nalazite.
Bresiva krem ćete pronaći u onlajn-prodaji (Esensa, Srbotrade, DrMax) ili na policama u lokalnim drogerijama i prodavnicama dečije opreme (Lilly, DM, Aksa).
